Početkom 2000-ih, zapadni svet je bio uvređen kada su Kinezi na svojoj teritoriji zabranili Gugl, Fejsbuk i Tviter. Došao je red na Amerikance da traže zabranu TikTok-a u svojoj zemlji. TikTok, kao i ekvivalentna društvena mreža u Kini pod nazivom Douyin, pripadaju kineskoj kompaniji ByteDance. Član Komunističke partije Vu Šugang jedan je od tri njena ko-direktora. To bi moglo da ukazuje na političku kontrolu nad ovom globalno uspešnom aplikacijom.
Sa više od milijardu korisnika širom sveta, prosečnim korišćenjem od devedeset minuta dnevno za mlađe od 25 godina, i godišnjim prihodom od više od 800 miliona evra, TikTok zapravo predstavlja veliki komercijalni uspeh. Međutim, ByteDance danas nailazi na poteškoće u pokušaju da svoj start-ap, procenjene vrednosti na više od 61 milijardu evra, zaštiti od političkih lidera i američkih medija.
„TikTok je problematičan“, izjavila je 1. marta Karin Žan Pjer, portparolka Bele kuće. Nekoliko dana kasnije, dva senatora – demokrata i republikanac – podneli su nacrt zakona o ograničavanju njegove upotrebe (Restrict Act), s dobrim izgledima da bude izglasan. Prema savetniku za nacionalnu bezbednost Džejku Salivenu, ovo bi „omogućilo Sjedinjenim Državama da određene strane države spreče u korišćenju tehnoloških usluga na način koji ugrožava poverljive američke podatke i nacionalnu bezbednost “. Ni Kina, ni TikTok se direktno ne navode, ali je jasno da je zakon prvenstveno usmeren na ovu kinesku mrežu. TikTok je već zabranjen američkim zvaničnicima i mnogim njihovim evropskim kolegama.
Čemu ovakav nemilosrdni pristup kada se aktivnost TikTok-a suštinski ne razlikuje od aktivnosti njegovih američkih konkurenata? TikTok deluje bezopasno sa svojim video snimcima u trajanju od nekoliko sekundi. Ali, kao i sve društvene mreže, ima moć uticaja za koju Vašington kaže da bi mogla pasti u pogrešne ruke i prerasti u politički rizik. Kao i na Fejsbuku, Instagramu ili Jutjubu, tu influenseri dele svoja mišljenja, (...)
