Srpski predsednik predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti su se 27. februara složili sa evropskim predlogom o okvirnom sporazumu u cilju „normalizacije” odnosa dve zemlje. Dana 18. marta, prihvatili su dopune tog dokumenta koje predviđaju sprovođenje neispunjenih međusobnih obaveza. Strane nisu potpisale navedena dokumenta ali ih je visoki evropski predstavnik za spoljne poslove Žozep Borelj objavio, ističući da se smatraju usvojenim i odmah primenjivim.
U zapadnim prestonicama veruju da će rat u Ukrajini da ubrza evropsku izgradnju i da će Balkan čvršće vezati za ostatak kontinenta, umanjujući uticaj Rusije. Beograd jedva da može da računa na podršku Moskve. Iako je zauzela neutralni stav i odbila da uvede sankcije Rusiji (od kojih je sama trpela deset godina), Srbija je glasala za rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koja osuđuje „agresiju“ Rusije i zahteva od nje da odustane od „pokušaja nezakonitog pripajanja“ četiri ukrajinske regije.
Tekst sporazuma o kom se raspravlja od prošlog leta, nadahnut je „osnovnim ugovorom“ koji su potpisale dve Nemačke u decembru 1972. godine. Od izbora 1969. godine, kancelar Vili Brant je definisao svoju politiku prema Istoku (Ostpolitik) kao prihvatanje „sporazumne koegzistencije“ kako bi normalizovao i humanizovao odnose između suseda. Odbijajući da razmotri priznavanje Nemačke demokratske republike (NDR) kao posebne države prema međunarodnom pravu, kako bi zadržao mogućnost budućeg ujedinjenja, prihvatio je de fakto priznanje druge Nemačke. Nekoliko meseci kasnije obe države su pristupile Ujedinjenim nacijama.
Okvirni sporazum su pripremili diplomatski savetnici predsednika Emanuela Makrona, Emanuel Bon, i kancelara Olafa Šolca, Jens Pletner, kao i Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine. Navedeni plan, nazvan „francusko- nemačkim“, postao je „evropski predlog“ koji podržavaju Sjedinjene Države i preuzeo je brojne tačke o kojima se (...)
