Način rada koji je predložila Francuska sastoji se od sprovođenja navedenog političkog sporazuma prema tačno utvrđenom kalendaru, definisanom „tehničkim“ aneksima. Kosovo je odmah moralo da započne pregovore kako bi obezbedilo status srpskoj zajednici. Komisija za nadzor treba da bude uspostavljena u narednih trideset dana (polovinom aprila) dok su „Kosovo i Srbija saglasne da neće blokirati sprovođenje bilo kog člana“. „Evropska unija smatra da je reč o obavezujućem sporazumu“, precizira Lajčak odgovarajući nam na pitanje da li je neophodna ratifikacija dve skupštine. „Na stranama je da osiguraju njegovu usklađenost sa sopstvenim pravnim sistemima. Nama je važno da poštuju obaveze prihvaćene 27. februara i 18. marta. To znači da će strane isto tako morati da poštuju i sprovedu sve prethodne sporazume. Ukoliko odbiju, biće posledica za njihov pristup u Evropsku uniju.“ Nakon susreta krajem januara sa predstavnicima Evropske komisije, Nemačke, Francuske, Italije i Sjedinjenih Država, srpski predsednik je novinarima preneo šta su mu sagovornici navodno rekli: „Morate prihvatiti taj plan inače ćete se suočiti sa prekidom procesa evropske integracije, povraćajem investicija, globalnim merama u smislu politike i ekonomije koje će naneti velike štete Srbiji.“
Početkom februara je pred Skupštinom ponovio da neće prihvatiti jednostrano proglašenje nezavisnosti Prištine jer je suprotno Ustavu Srbije u kome je Kosovo označeno kao „sastavni deo srpske teritorije“ i rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o teritorijalnom integritetu. To ga, međutim, ne sprečava da ide ka de fakto priznanju.
Kurti, koji je prema mišljenju pregovarača nepopustljiviji, priznao je pred prištinskom Skupštinom 13. februara da su pritisci evropskih poslanika, Amerikanaca i Evropljana usaglašeni: „Jasno su mi stavili do znanja da je glavni predlog ‘uzmi ili ostavi’. Praktično nije dozvoljeno da se pregovara. Bili su izričiti da bi bilo kakvo (...)
