U studijima glavnog javnog servisa u Moldaviji, video montažeri i producenti dovršavaju reportaže, dok veliki zidni televizijski ekran prikazuje program rivalskog kanala. Elena Bančila baca pogled na skript glavne teme informativnog programa te večeri: „Glavna informacija dana: Moldavija sada može da izvozi živinu i jaja u Evropu“, najavljuje voditeljka.
O tome šta imaju da izjave vlasti proruske secesionističke republike Pridnjestrovlje, regiona smeštenog u istočnom delu zemlje, između Dnjestra i ukrajinske granice, televizijske vesti neće reći ni reč. A te su vlasti toga dana tvrdile da su osujetile plan ukrajinskih obaveštajnih službi (SBU) da ubiju pridnjestrovske lidere. „Nećemo prenositi ovu informaciju“, upozorava voditeljka pre emisije. „Verujemo da je u pitanju laž.“ S druge strane, uvodni tekst video snimka koji će novinar iz redakcije objaviti na internetu ukazuje na to da su od jedne „kriminalne organizacije“ sudije za borbu protiv korupcije zaplenile oko 50.000 evra u gotovini. Ta suma je trebalo da se koristi za finansiranje uličnih protesta, koje organizuje jedna opoziciona stranka.
Od početka rata u susednoj Ukrajini, Moldavijom kruže glasine o državnom udaru i o pokušajima njene destabilizacije. Sukob u Ukrajini katalizuje lomove i borbu za uticaj između Rusije i Zapada u ovoj zemlji. Od sticanja nezavisnosti u avgustu 1991. godine, ovu bivšu sovjetsku republiku proganja avet kraha. Centralne vlasti u glavnom gradu Kišinjevu izgubile su 1992. kontrolu nad regijom Pridnjestrovlje, koja je proglasila svoju nezavisnost 1990. godine. Od tada su tamo razmeštene ruske trupe, koje štite lokalnu prorusku vlast. Na jugu zemlje, Gagauzija, naseljena manjinom koja govori turski jezik, uživa veliki stepen autonomije. Ovaj region je svoju prorusku orjentaciju potvrdio time što je 14. maja izabrao guvernera naklonjenog Kremlju.
Centralna vlast, sa svoje strane, ubrzano i odlučno zaokreće ka Evropi od izbora Maje Sandu za šeficu države u novembru 2020. godine, posebno zahvaljujući tome što je dijaspora (16% biračkog tela) masovno glasala u njenu korist. Tada je, u svojoj 48oj godini, u drugom krugu (57% glasova) pobedila svog proruskog prethodnika Igora Dodona, lidera Partije socijalista Republike Moldavije, uz obećanje da će ojačati veze sa Evropskom unijom i boriti se protiv endemske korupcije u zemlji. U maju 2022. godine, njen nekadašnji rival priveden je u okviru istrage za „državnu izdaju“, „pasivnu korupciju“, „finansiranje političke stranke od strane kriminalne organizacije“ i „nezakonito bogaćenje“, a potom je stavljen u kućni pritvor. Sledećeg meseca, Moldavija je dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, u isto vreme kada i Ukrajina.
Peta kolona
Međutim, rat u Ukrajini uvukao je ovu zemlju u duboku političku i ekonomsku krizu. Nekoliko hiljada demonstranata, dovezenih autobusima iz cele zemlje, ponovo se 12. marta okupilo na Bulevaru Stefana čel Marea da uz zastave Moldavije skandiraju „Dole Maja Sandu!“, primoravajući policiju u crnim uniformama da blokira pristup parlamentu. Iza ovog protesta, kao i iza onih koji se organizuju na ulicama prestonice od jeseni 2022. godine, stoji senka odbeglog oligarha Ilana Šora. Osuđen u odsustvu na petnaest godina zatvora, Šor je između 2012. i 2014. godine učestvovao u proneveri jedne milijarde dolara na štetu tri moldavske banke. Otkrivanje ovog skandala izazvalo je u to vreme veliki gnev i pripremilo teren za izbor Maje Sandu.
Otkako je izbegao u Izraelu, Šor koristi rastući društveni gnev u zemlji. Vlada ga optužuje da je dobijao finansijsku i organizacionu podršku Kremlja. Sandu je u februaru objavila da su je (...)
