U Centru za turske studije, otvorenom pre godinu dana na Univerzitetu Jaunde II, mladi Kamerunci koji pohađaju kurseve jezika nešto posluju ispod portreta predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Oni pripremaju menemen, tradicionalno i veoma uobičajeno jelo u Turskoj. „Poželela sam da naučim turski jezik dok sam gledala televizijske serije iz ove zemlje“, kaže jedna od učenica Inaja Ngogang, dok njena drugarica Zahra Umanu ističe „činjenicu da pripadaju istoj veri“ kao i Turci, misleći na trećinu kamerunskog stanovništva koju čine muslimani. Njihova učiteljica Fatma Hoska tvrdi da se upravo dešava „eksplozija zahteva za upis“. Ovaj centar je pokrenula Fondacija Maarif, koju je Ankara osnovala u junu 2016. godine i proširila u 90 zemalja, a čije se glavne aktivnosti sastoje od otvaranja i održavanja škola. Nekoliko stotina metara dalje, u istom kampusu, studenti Konfučijevog instituta, otvorenog 2007. godine, započinju pripreme kineske Nove godine. Na pitanje šta ih motiviše da proučavaju ovu kulturu, odgovaraju: „To je jezik trgovine.“ Kina je, naime, vodeći ekonomski partner Kameruna.
Osnivanje stranih kulturnih centara u Jaundeu poslednjih godina vidno se ubrzava. Rusija je svoj otvorila 2019, a Južna Koreja 2020. godine. Povoljan strateški položaj Kameruna, a posebno izlazak na more i bogati prirodni resursi, predmet su pohlepe velikih sila. „Kulturna saradnja ima za cilj samo jedno: da osvoji srca i umove ljudi. Ove zemlje vide studente kao buduće prenosnike uticaja“, primećuje Žan Kotan Želan Kuma, savetnik za kulturu u ambasadi Kameruna u Moskvi. Studenti pri odabiru jezika imaju u vidu i politiku. Nina je izabrala ruski zato što su „Kamerun i Rusija partneri“ – misleći na sporazum o vojnoj saradnji koji su ove dve zemlje potpisale 12. aprila 2022. godine. S druge strane, polaznica Konfucijevog instituta Beatris Haman dodaje: „siti smo arogancije Francuske. Želimo da idemo i na druga mesta“. Kulturna diplomatija nekadašnjeg kolonizatora prinuđena je na suočavanje sa antifrancuskim raspoloženjem ne samo u Kamerunu, veći i šire, u podsaharskoj Africi.
„Bolji su od Francuza!“ insistira Beatris, misleći na druge zemlje koje putem kulturnih aktivnosti nastoje da ojačaju svoj uticaj. Njen drug Engoso Nđok nije toliko ogorčen, ali napominje da pojedine zemlje „nude stipendije i vode računa o svemu, a kada je Francuska u pitanju, drhtimo pri samoj pomisli da odemo na razgovor za vizu. Učenje jezika i kulture nas na pozitivan način upoznaje sa ovim zemljama. Ne treba Francuska da nam kaže koje su države dobre, a koje loše“.
Imajući u vidu pad tržišnog udela francuskih kompanija u Kamerunu sa 40% u 1990-im godinama na 10% danas, u Ministarstvu spoljnih poslova strahuju da će i kultura biti pogođena. Nije bila slučajnost to što su predsednika Emanuela Makrona, tokom putovanja u Jaunde u julu 2022. godine, pratili intelektualci i umetnici, posebno pevač Blik Basi i istoričar Ahil Mbembe, obojica Kamerunci. Predsednik Makron je tom prilikom najavio stvaranje komisije o ulozi Francuske u ratu za nezavisnost (1955-1960). Da li se time igra na kartu kulture kako bi se prevladala antifrancuska osećanja? „Kina ima ekonomsko partnerstvo, Rusija vojnu silu, dok je kultura glavno bogatstvo Francuske. Imamo zajedničku kulturnu istoriju“, kaže Džozef Ovona Ntsama, istraživač u Fondaciji Paul Ango Ela, koja se bavi geopolitikom u Centralnoj Africi (FPAE), a nalazi se u Jaundeu.
Iako je pristao da se ukrca u predsednički avion, Blik Basi zadržava svoj kritičan stav. O francuskim institutima, kao predstavništvima kulturne diplomatije u okviru Ministarstva spoljnih poslova, koji organizuju kurseve jezika i umetničke događaje, on se ne ustručava da kaže: „Ova mreža predstavlja neverovatno oružje u rukama Francuske. Ali su se ovi instituti danas obreli u rukama diplomata kojima je pre svega stalo do odlično plaćenih pozicija u jednoj egzotičnoj zemlji. Moramo promeniti upravljanje ovim strukturama i osmisliti udruženo upravljanje u koje bi bili uključeni lokalni predstavnici.“
Francuski institut u Kamerunu (IFC) nalazi se u centru Jaundea, u jednoj od najprometnijih avenija. Iako su fasadu zgrade nedavno ukrasili kamerunski umetnici, njena unutrašnjost deluje istrošeno, sa loše uređenim i ponekad neiskorišćenim prostorima. U julu će se ovaj institut zatvoriti na dve godine zbog velike renovacije, (...)
