Semjuel Tejlor Kolridž i nekoliko drugova su 1794. skovali neobično „moderan“ plan: želeli su da se presele u Pensilvaniju i tamo osnuju savršeno ravnopravnu i samodovoljnu poljoprivrednu zajednicu. Imaju dvadesetak godina, pesnici su i oduševljeni su Francuskom revolucijom. Osnivanje te „proto-zone za zaštitu“ ipak se neće desiti zbog neslaganja oko mesta naseobine – nekima se više dopadao Vels, svakako značajno bliži. Kolridž je velika figura engleskog romantizma. Ostao je poznat po Pesmi o starom mornaru (The Rime of the Ancient Mariner) i Kublaj Kanu, a njegova zavisnost od laudanuma učinila ga osobito... poetskim likom. S druge strane, njegov politički angažman je mahom pao u zaborav. Međutim, romantizam se teško može razdvojiti od revolucionarnih previranja. Autor uzbudljivog dela Stvaranje engleske radničke klase (1963), veliki tumač društvene i kulturne istorije Ujedinjenog Kraljevstva, kako ga nazivaju u predgovorima, istoričar Edvard Palmer Tompson smatra da romantizam „manje označava estetski pokret, a više skup okolnosti (godine 1790)“ kao i „da je utemeljen u politici (u radikalnom pokretu) i u društvu (u sitnoj intelektualnoj buržoaziji)“. U svojoj posmrtnoj zbirci eseja, Tompson proučava pesnike sa osvežavajućom ozbiljnošću naučnika koji smatra da je znanje živo, živčano, povezano sa shvatanjem sadašnjih i budućih problematika. Udubljuje se nad onima koji su postali veliki simboli romantičnog lirizma, nad Kolridžom i Vordsvortom, i nad jednim od njihovih prijatelja, aktivistom Džonom Telvalom. Prva dvojica bili su strastveni jakobinci, koji su se urazumili i postali „korisni“ ljudi... dok se Telval nije odrekao svojih ubeđenja, iako se na kraju povukao sa scene. Tompsonov veliki doprinos je što istovremeno čitamo o političkom, intelektualnom i društvenom kontekstu i o odnosu između ubeđenja i ostvarenja.
Vremena su uzavrela i napeta, okolnosti su gotovo revolucionarne, represija je dostigla (...)
