Konvencijom iz Berna (1979) i evropskom direktivom „Staništa, fauna i flora”, kao i strogim zakonskim normama, vuk je definisan kao zaštićena životinjska vrsta. Odstupanja od normi dozvoljavaju u krajnjem slučaju eliminisanje jedinki u cilju sprečavanja ozbiljnije štete domaćim stadima. Već trideset godina francuska država stavlja na raspolaganje ozbiljna sredstva (30 miliona evra samo u 2021. godini) kako bi olakšala koegzistenciju vukova i uzgajivača domaćih životinja, tako da je većina uzgajivača već uključena u nacionalnu strategiju. Većina zabrinutih domaćinstava (oko 75%) su doživela samo jedan do dva napada u godini, uglavnom zahvaljujući postavljanju odgovarajućih ograda, povećanju angažovanih čuvara-pastira i broja pasa čuvara.
Pored uspešne politike prevencije napada, od 2012.godine primenjuje se, bez javne rasprave, i nova doktrina za očuvanje vrste. Regulisanje na osnovu brojčanosti populacije zamenilo je prethodni princip regulisanja odstrelom od slučaja do slučaja ekscesnog ponašanja ovih predatora. Porast broja vukova sada opravdava i porast njihovog odstrela-ubijanja-iako globalno šteta koju uzrokuju ostaje stabilna: 12 vukova ubijeno je 2012. godine, 19 je ubijeno 2014. godine, 43 2017. godine i, prema procenama, njih 921 ubijeno je tokom 2022. godine, od kojih 174 (oko 19%) uz dozvolu vlasti.
Tako se broj vukova predviđenih za odstrel više ne pojavljuje kao maksimalno dozvoljen u cilju zaštite vrste, nego više kao cilj kojim bi se postigla kontrola. Ovakav „regulatorni” zaokret olakšava ubijanje sve većeg broja jedinki kako bi se ograničio priraštaj, ali bez potrebne potvrde štete u realnosti na terenu.
Preskočena je i etapa zastrašivanja i udaljavanja vukova pre nego što se pristupi ubijanju. Sada je uzgajivačima za odbrambeno ubijanje dovoljna postavljena ograda i posedovanje lovačke dozvole. Što se tiče javnih akcija ubijanja vukova, one više nisu u nadležnosti isključivo ovlašćenih agenata, dozvole su proširene na privatna lica za lov na krupnu divljač (prikradanjem, zasedom ili pogonom).
Lovci-dobrovoljci su sada zvanični lovci na vukove koji uz odobrenje opštinskih vlasti regulišu „štetočinske” vrste, čime su povratili svoje prethodne funkcije i zauzimaju teren na kojem je predviđen odstrel. Upotreba dalekometnog oružja i infracrvenog vizira, inače zabranjenih u lovu, sada je dozvoljena. Francuska kancelarija za biodiverzitet (OFB) na predlog tadašnje ministarke za okolinu, Segolen Roajal, je svojevremeno formirala svoju mobilnu brigadu ovlašćenu za odstrel vukova.
Polemike oko kvota
U novim oblastima predviđenim za naseljavanje vukova, posebno tamo gde se stada goveda smatraju nemogućim za zaštitu, opština dozvoljava odstrel bez prethodnog preduzimanja zaštitnih mera. Olakšavanjem neselektivnog ubijanja sve većeg broja vukova ugrožava se prihvatanje vrste ne samo u zonama koje trpe ozbiljne štete po stada, već opštine više nisu u obavezi da jasno navedu stepen prihvatljive štete ispod kog je odstrel isključen. Ovakva neodređenost uzrokuje sukobe, kompromituje primenu mera zaštite i dovodi u sumnju kredibilitet vlasti. Od 2015. godine uočljiv je porast broja administrativnih sporova zbog ubijanja vukova, „bojkot” konsultativnih instanci se umnožava, a pokrenuti su i postupci pred Evropskom komisijom. Takav pristup se (...)
