Neobičan se sukob odigravao između Svetske banke i Afričke razvojne banke (AfDB) tokom 2020. godine. Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas optužio je tada AfDB za nepromišljeno odobravanje kredita. „Što se tiče država opisanih kao ’teško zadužene’“, odmah uzvraća optuženi u saopštenju za javnost, „naša Banka prepoznaje i pomno prati trend rasta duga. Sistemski rizik od prezaduženosti ipak ne postoji“. Dve godine kasnije, prepirka se nastavlja. Glavni urednik Mlade Afrike (Jeune Afrique) pita se „ne potežemo li prebrzo strašilo zaduženja. (...) Zapravo, i ako su neke ekonomije zaista u nevolji, one ne čine većinu, te slika uopšte nije tako katastrofalna kao što se čini“ (12. maj 2022). Ipak je više šefova afričkih država uznemireno dugom nastalim tokom kovida, na koji dodatno loše utiču rat u Ukrajini i porast kamatnih stopa. Komitet za otpisivanje nezakonitih dugova (CADTM), poznat po svom temeljnom istraživanju ovog pitanja, ponovo je upozorio javnost u avgustu 2022. godine, ukazivanjem na „neodrživo dužničko opterećenje“ ovog kontinenta.
Šta se u stvarnosti dešava? Prema godišnjem izveštaju Svetske banke objavljenom u aprilu 2023, stanje javnog duga podsaharskih afričkih zemalja na kraju 2022. procenjeno je na 1140 milijardi dolara, u odnosu na 354 milijarde u 2010. godini, dok se njegova medijana u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) popela sa 32% u 2010. na 57% u 2022. godini. Ali se isti ovaj stepen zaduženosti može posmatrati i u odnosu na ukupan iznos globalnih dugova, javnih i privatnih. Sa iznosom od 300.000 milijardi dolara, podsaharski dug čini manje od 0,4% globalnog duga. Posmatran u ovom svetlu, problem prezaduženosti ovog regiona čini se manje značajnim i podložnijim kontroli.
Izveštaj Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (Unctad), objavljen 12. aprila 2023. godine, potvrđuje da među 38 zemalja podsaharske Afrike koje ispunjavaju uslove za podršku Međunarodnog udruženja za razvoj – ogranka Svetske banke koji pomaže najsiromašnijim zemljama sveta – osam je trenutno u situaciji dužničke krize. Taj broj ostaje gotovo nepromenjen od 2013. godine. Prema istom izveštaju, 14 zemalja je pod visokim rizikom od spoljnjeg prezaduživanja, u poređenju sa 15 takvih zemalja 2020. godine. Pandemija kovida-19, pad afričkih valuta u odnosu na dolar i posledice rata u Ukrajini, međutim, povećavaju mogućnost njihove potencijalne prezaduženosti.
Veliki deo tereta nose Južna Afrika, Nigerija, Angola i Mozambik, sa zajedničkim udelom od 48% u neizmirenom dugu 2022. godine. Međutim, prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), dug subsaharske Afrike iznosi 55,52% njenog BDP-a u 2023. naspram 57,06% u 2020. godini. Zahvaljujući povećanoj potražnji nafte, taj odnos iznosi 44,46% u slučaju zemalja izvoznica ovog „crnog zlata“, dok je pre tri godine iznosio 48,83%. U Angoli, Republici Kongo i Ekvatorijalnoj Gvineji, učešće duga u bruto domaćem proizvodu moglo bi čak da zabeleži dvocifren pad.
Oprez je ipak opravdan iz najmanje tri razloga. Prvo, usled nedostatka resursa, statističke službe ovih zemalja ne uspevaju da obezbede pouzdane podatke. Drugo, neformalni rad – koji često predstavlja više od 70% radnih aktivnosti – uglavnom izmiče administrativnim radarima. Najzad, bruto domaći proizvod je redovno predmet metodoloških prilagođavanja, sasvim normalnog merenja, čiju primenu MMF preporučuje najmanje na svakih deset godina. Tako je, u (...)
