Emanuel Makron je u julu 2019. godine otputovao u Beograd, u prvu zvaničnu posetu jednog francuskog predsednika posle gotovo osamnaest godina. Francuska je zainteresovana da ulaže u Zapadni Balkan – „slepu tačku francuske diplomatije“, kako je rekla Natali Loazo, tadašnja ministarka za evropska pitanja. U pratnji delegacije u kojoj su bili šefovi velikih francuskih kompanija, Makron je svom „prijatelju“, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, obećao da će „obnoviti oslabljene veze“. „Vensi će upravljati beogradskim aerodromom, velikim komunalnim projektima u Beogradu upravljaće Suez, razgovaramo s Alstomom i Ežisom o izgradnji metroa u Beogradu“, poručio je predsednik Srbije tokom posete Parizu 2018. godine.
Sa 1,7 miliona stanovnika, odnosno četvrtinom ukupnog stanovništva zemlje. Beograd je retka evropska metropoloa bez metroa. Otkad je 1923. urađen prvi plan metroa, nijedan od mnogih projekata nije sproveden u delo. Kako bi se ograničila upotreba automobila i uhvatilo u koštac s problemom starenja infrastrukture, sistem prevoza zahteva radikalne izmene. Sa Alstomom je 2011. godine dogovorena izgradnja prve linije metroa koja je trebalo da bude završena do 2017. godine, po ceni od milijardu evra. Nakon donacije od 3,8 miliona evra Fonda za istraživanje i pomoć privatnom sektoru francuske vlade, francuska inženjerska kompanija Ežis krenula je u izradu studije izvodljivosti.
Promena vlasti u Srbiji 2012. godine donela je promene i na ovom planu. Predsednik Srpske napredne stranke (SNS), prvi potpredsednik vlade, potom premijer od 2014. i predsednik od 2017. godine, Vučić je otvorio put kineskom ulaganju u infrastrukturu. U aprilu 2019, Peking je izneo ponudu „ključ u ruke“ za izgradnju dve linije metroa, uz angažman svog železničkog giganta CRRC (China Railway Rolling Stock Corporation). Potpisan je memorandum o saradnji s preduzećem za građevinske i javne radove (BTP) i energetskom kompanijom Power China, pod nepoznatim uslovima. „To je u skladu s Vučićevom spoljnom politikom sedenja na dve stolice“, kaže Anica Telesković, ekonomska novinarka Radio-televizije Srbije.
Tri meseca kasnije, Makronova poseta ponovo je pokrenula pitanje francuskog učešća. U novembru 2020. godine francuski ministar za spoljnu trgovinu, Frank Rister potpisao je u Beogradu sporazum između dve vlade o „prioritetnim projektima“. Za potrebe sprovođenja sporazuma, Skupština Srbije donela je poseban zakon o finansiranju strateških projekata, čiji je metro ključni deo.
„Triput skuplji sistem“
„Ovaj poseban zakon omogućava zaobilaženje važeće zakonske regulative o javnim ugovorima, kako bi se pregovaralo direktno, bez raspisivanja tendera“, objašnjava Anica Telesković. Pariz je preuzeo finansiranje nove studije izvodljivosti vredne 8,3 miliona evra koja je poverena Ežisu. Prema rečima predsednika Srbije, ukupna cena projekta za prve dve linije metroa iznosiće „najmanje 4,4 milijarde evra“. S trećom linijom planiranom na duži rok, Ežis ukupnu cenu projekta procenjuje na oko 6 milijardi evra, što predstavlja najveću infrastrukturnu investiciju u ovom delu Evrope, ali i značajno povećanje javnog duga.
To više nije laki metro, na pola puta između tramvaja i metroa, kao u prethodnim planovima, već podzemni metro koji je daleko skuplji. „Uspeli su fantastičnu stvar, da se napravi sistem koji košta trostruko više nego prvobitna rešenja i da u tom kolaču Alstom ostaje sa 60 odsto“, kaže Vladimir Depolo, stručnjak za gradski prevoz koji je s Ežisom sarađivao na prethodnom planu kao direktor projekta metroa za grad Beograd. Memorandum o razumevanju potpisan 22. januara 2021. u Beogradu formalizovao je saradnju Srbije, Francuske i Kine. Alstom će biti zadužen za transportni sistem, dok će Power China preuzeti izgradnju. Za finansiranje kupovine voznog parka i opreme za prvu liniju metroa, Srbija se zadužila 454 miliona evra kod francuske Uprave za trezor i državne investicione banke Bpifrans.
Potpredsednik Alstoma, Filip Deler, stavio je do znanja da je njegova kompanija „u potpunosti odgovorna za elektromehanički sistem i potpuno nezavisna od drugih poslova“. Početkom februara 2021. godine, srpska delegacija otputovala je u Pariz na prezentaciju budućeg metroa. „Beograđani će sami odabrati model voza“, izjavio je Siniša Mali, gradonačelnik srpske prestonice od 2014. do 2018, pre nego što će postati ministar finansija.
Kancelarije Ežisa smeštene su u centru grada, nedaleko od klijenta, Beogradskog metroa i voza. Generalni direktor ovog državnog preduzeća, Stanko Kantar, nametnuo je francuskim inženjerima drastičnu promenu trase prve linije. Umesto da spaja najgušće naseljene oblasti na obe obale reke Save, linija ostaje na desnoj obali, zaobilazeći kičmu grada duž koje živi većina stanovnika. Nova trasa povezuje slabo naseljenu zonu makiškog polja na jugozapadu prestonice, sa Mirijevom na istoku. „Od jednog do drugog (...)
