Tokom priprema za predsedničke izbore u oktobru 2022. godine, tada još uvek aktuelni predsednik Žair Bolsonaro uporno je upozoravao: ne samo da brazilska demokratija ne može biti funkcionalna, već je i protivnici mogu ozbiljno podriti prevarama. Time je želeo da najavi da bi se, s obzirom na takve okolnosti, mogao odlučiti da ne poštuje rezultate izbora.
Finansijska i industrijska buržoazija ulazi u ring 11. avgusta 2022. godine. Oni se u svom otvorenom pismu pozivaju na zakonitost, podsećajući kako je „pokušaj destabilizacije demokratije i poverenja javnosti u nepristrasnost izbornog sistema“ neslavno završio u Sjedinjenim Državama, te da će „tako biti“ i u Brazilu. Toga dana došlo je do rascepa u brazilskoj vladajućoj klasi. S jedne strane, oni koji nisu potpisali pismo od 11. avgusta na liniji su savremenog agrobiznisa i opredeljuju se za Bolsonarov tabor. S druge strane, sektor finansija i velikih kompanija, koje tvrde da podržavaju demokratiju, Lulu (levičarska Radnička partija, poznata kao PT) ipak ne podržavaju bezuslovno.
U ovim vodećim ekonomskim krugovima, od Lule se očekuje da se zakune na ozbiljnost, premda u programu njegove kandidature, podnetom Višem izbornom sudu (TSE), stoji da će „ukinuti [ustavnom propisanu] gornju granicu kada je reč o javnoj potrošnji“. Četvorica ekonomista iz Socijaldemokratske partije Brazila (PSDB, liberalna desnica) – Pedro Malan, Eđmar Baša, Arminio Fraga i Persio Arida – istupili su 6. oktobra 2022. godine kao portparoli savremenog finansijskog i industrijskog kapitalizma s najavom da će glasati za Lulu, ali da od njega „očekuju da odgovorno upravljanja privredom“. Britanski Ekonomist izneo je isti stav četrdeset osam sati ranije. U Brazilu i van njega, „ozbiljna“ štampa, koja nije krila svoje neprijateljstvo prema Bolsonaru, angažuje se u odbrani demokratije, ali izražava i otvoreno nepoverenje u „lulizam“.
Petnaest dana nakon izjave četvorice ekonomista, Lula je tokom govora na Papskom katoličkom univerzitetu u Sao Paolu nagovestio da njegova vlada neće biti vlada „Radničke partije“. Prema rečima novinara Kristijana Romera, time je istovremeno poslata poruka i „najtvrđoj levoj struji u stranci i, naravno, tržištu“ da u trećem mandatu ovog nekadašnjeg metalca neće biti mesta za članove PT-a koji bi „iole doveli u sumnju pravac ekonomske politike “. Ova je poruka jače odjeknula zahvaljujući prisustvu u publici Enrikea Meirelisa, idejnog tvorca pomenute ustavne gornje granice javne potrošnje, bivšeg generalnog predsednika Bostonske banke i predsednika Centralne banke Brazila tokom prethodnih Lulinih mandata, kao i Persia Aride, koji je Centralnom bankom predsedavao u vreme Fernanda Enrikea Kardoza (1995-2002). I tako je Lula da Silva izabran.
Time je započeo prvi čin brazilske političke predstave. Predsednik Predstavničkog doma Artur Lira (Napredna stranka, država Alagoas), Bolsonarov saveznik i portparol grupe Sentrao („centar“, najveće grupacije u Kongresu sa oko tri stotine većinom konzervativnih predstavnika), nije sačekao ni zvanično saopštenje rezultata izbora da bi pred kamerama izjavio da se izborna volja naroda „nikada ne sme osporiti“. Predsednik Senata Rodrigo Pašeko (Socijaldemokratska stranka, Minas Žerais), takođe u dobrim odnosima sa odlazećim predsednikom, sledi primer svog kolege iz Donjeg doma i tvrdi: „Mi možemo da ponudimo zemlji veliku koaliciju, koja je u stanju da obezbediti saradnju institucija u sledećoj vladi.“
