Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

KATALANSTVO I SOČNA SPONZORSTVA

Barsa, male tajne velikog kluba

Svetski poznat po sportskim uspesima, Fudbalski klub Barselona za mnoge Katalonce predstavlja izvor ponosa i obeležje identiteta. Međutim, „afera Negreira“ i sumnje u potkupljivanje sudija surovo su ogolili beskrupulozne ispade ove institucije, kojom još uvek čvrsto upravlja regionalna buržoazija

Stadion Les Korts, nedelja, 19. mart. U ovom zapadnom okrugu Barselone, desetine hiljada navijača hrli ka stadionu Kamp Nou, gde se jedna uz drugu vijore plavo-bordo zastava Fudbalskog kluba Barselona (FKB) i tzv. senjera, zastava sa istorijskim grbom Katalonije (četiri horizontalne crvene pruge na zlatnoj pozadini). Upadljivo je odsutna zastava Španije. Zastavnica katalanstva tokom više od sto godina, „Barsa“ se sprema da se suoči sa svojim najvećim rivalom, Real (kraljevskim) Madridom, oličenjem monarhije i uvredljivog španskog centralizma. Susret dva velika kluba, el clásico, mnogo je više od fudbalske utakmice: „Znamo, naravno, da je od 1920-ih FK Barselona bila simbolični predstavnik nenaoružane vojske Katalonije, a da je Real Madrid bio osvajačka legija u rukama Frankove propagande“, objašnjava katalonski pisac Manuel Vaskez Montalban. Kada je preuzeo mesto predsednika FKB 1968. godine, Narsis de Kareras je izgovorio rečenicu koja je postala moto kluba: „FK Barselona je više od kluba“ („més que un club“, na katalonskom).

Uz podršku Kamp Nou, muzej FKB svesno odbacuje ovaj sportski i regionalni identitet. Džinovskim slovima ispisan na stadionskim prolazima, moto se nalazi svuda: ispod mnoštva sponzorskih logoa ili na muralu oslikanom u slavu sportskih trijumfa Barse. Ipak, nije izvesno da li posetioci, pristalice i turisti mnogo drže do toga. Njihovi blicevi bljeskaju oko blistavog prostora sa sedam Zlatnih lopti Lionela Mesija, najvećeg igrača u istoriji kluba, kao i ispred vitrine sa pet prestižnih trofeja Lige šampiona koje je osvojio FKB. Ogromni ekrani veličaju ciljeve „legende“, brojne su fotografije pobednika u slavlju. Period 2008-2015, kao sinonim za sportsku i finansijsku dominaciju na globalnom nivou, predstavljen je grandiozno.

Najveći stadion u Evropi, Kamp Nou, bio je prepun na ovom klasiku, smestivši 95.745 gledalaca. Zbog radova na renoviranju, ne koristi se maksimalni kapacitet od 100.000 mesta. Katalonska „vojska“ peva himnu Barse: „Mi smo Blaugranas [„plavi i bordo“], odakle god da dolazimo, sa juga ili sa severa (...), zastava nas okuplja.“ Od samog početka meča, srčano se aplaudira kada je lopta u posedu domaćih, a obilato zviždi akcijama gostiju. Barselona stiče prednost, pa pobeđuje sa 2 prema 1. U euforiji, neki navijači FKB ironično izazivaju predsednika Real Madrida Florentina Pereza. „Gde ide Florentino, gde ide?“ Nekoliko dana ranije, madridski klub je postao oštećena građanska strana u sudskom slučaju isplate novca od strane Barse bivšem potpredsedniku španskog sudijskog komiteta. Reč je o „skandalu Negreira“, nazvanom po dotičnom sudiji, Hoseu Mariji Enrikezu Negreiri, kome je osumnjičeni klub uplatio više od 7 miliona evra u periodu od 2001. do 2018. godine.

Preko 400 miliona pratilaca na društvenim mrežama

Optužen za korupciju, FK Barselona je preko svog predsednika Žoana Laporte stupio u kontranapad, tokom konferencije za štampu održane 17. aprila. U svojoj osudi onoga što smatra „najžešćim napadom u čitavoj istoriji kluba, jednog od simbola katalonskog identiteta“, on podseća na saučesništvo Real Madrida sa Frankovim režimom (1939-1975): „Govorimo o entitetu koji je istorijski imao bliske odnose sa političkim, ekonomskim i sportskim centrima moći.

Real na ovu frankističku stigmatizaciju uzvraća video-snimkom na svom Tviter nalogu, pod naslovom Šta je režimska ekipa? Katalonski tim je u videu predstavljen kao poslušnik španskog Kaudilja (Frankova titula, prim. prev). Fransisko Franko je spasio katalonski klub od bankrota i dobio tri Barsina odlikovanja, govori narator prateći arhivske snimke i novinske isečke iz tog doba. Video čak predstavlja stanovnike Madrida kao žrtve frankizma. Tvrdnja da je Real Madrid koristio svoja poznanstva sa uglednicima režima čista je izmišljotina. Kao dokaz da je Španija još uvek zaposednuta duhovima diktature, nedelju dana nakon ove nezaboravne debate, ekshumirani su ostaci Hozea Antonija Prima de Rivere. Ovaj osnivač španske Falange, „fašistički“ opredeljene partije koja se ujedinila 1939. godine, sahranjen je u kripti Valje de los Kaidos, pogrebnoj bazilici iz koje su Frankovi ostaci izneti 2019. godine, kako bi bili preneti na obično groblje.

Duboko povređena ovim pristrasno montiranim snimkom Real Madrida, vlada Đeneralitata Katalonije – Đeneralitat okuplja parlament, vladu i predsednika autonomne zajednice Katalonije – opisuje to kao „uvredu i poniženje za sve ljude koji su stradali od frankizma, poput predsednika FK Barselone Žozepa Sunjola “. Sunjol je bio poslanik Republikanske levice Katalonije (ERC), stranke koja sada upravlja Đeneralitatom. Predsedavao je Barsom godinu dana kada su ga nacionalisti uhapsili i streljali na početku španskog građanskog rata, 6. avgusta 1936. godine.

Od vojnog režima generala Migela Prima de Rivere – oca Hozea Antonija, na vlasti 1923-1930. – Barsa je postala „podzemni, ali eksplicitni vektor katalonske svesti“, objašnjava istoričar Benua Pelistrandi. Vlasti iz Madrida su naredile da se klub zatvori na šest meseci 1925. godine, nakon što su navijači Barselone zviždali španskoj himni tokom prijateljske utakmice protiv posade jednog britanskog broda. Kraj Druge španske republike (1931-1939) zamalo je bio koban za FKB. Nakon što su razmotrili njegovo raspuštanje, frankisti su klub lišili katalonskih odlika i stavili pod nadzor Španskog fudbalskog saveza do 1946. godine. Barsa je time platila za svoje zalaganje za nezavisnost Katalonije, status koji je stekla 1932. godine. Kao i Primo de Rivera pre njega, Franko je zabranio katalonsku zastavu i jezik. Kamp Nou je poprimio izgled okamenjenog sela. „Tokom utakmica protiv Real Madrida, navijači Barselone su pokazivali ponos što predstavljaju Kataloniju. Vlasti su to dozvolile, na osnovu navodne apolitičnosti sporta“, podseća Šavije Antik, predsednik nevladine organizacije Omnium cultural, posvećene zaštiti katalonske kulture i jezika. Organizacija je, tokom Frankove diktature, tajno delovala iz Francuske, a danas se predstavlja kao najuticajniji katalonski entitet. Uz Barsu, naravno. U pogledu slave, međutim, FKB razbija konkurenciju. Klub je 18. juna 2021. godine objavio da je premašio četiri stotine miliona pratilaca na raznim društvenim mrežama!

U 17. minutu utakmice, stadion skandira „Independencia

Glavne katalonske institucije teško se odvajaju od Barsine slave. „Kao prestižna privatna institucija, Barsa predstavlja modernu sliku Katalonije“, kaže Fransesk Šavije Vila, sekretar za jezičku politiku u Đeneralitatu. U okviru svog „nacionalnog jezičkog saveza“, vlada računa da će klub promovisati katalonski jezik. Tolika slava FKB-a delimično nadoknađuje odsustvo državnog aparata, koje koči turistički razvoj Katalonije, smatra Narsis Ferer, direktor Turističke agencije Katalonije. „Prado je najposećeniji muzej u Madridu, a u Kataloniji je na prvom mestu muzej FKB. Barsa je mnogo više od sportskog brenda. Sve do Olimpijskih igara 1992. godine, ugled kluba u svetu bio je veći čak i od ugleda grada Barselone!“, dodaje Pau Solanilja iz gradskog veća, zadužen za ekonomsku promociju „Barselona (…)

Obim celog teksta : 3 368 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

David Garsija

je novinar, autor knjige Histoire secrète de l’OM, Flammarion, Pariz, 2013, i koautor dela Paris JO 2024. Miracle ou mirage?, Libre & Solidaire, Pariz, 2018.
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst