Olimpijske igre kao apsolutni spektakl zauzimaju posebno mesto u kolektivnoj svesti, koja je izgrađena na dogovorenom medijskom uokviravanju. Pribegavanje gigantizmu slabo prikriva dugačak spisak neispunjenih obaveza: zbog novca se amaterizam raspršio po svim disciplinama; sankcije dvostrukih standarda – protiv Rusije, ali ne i protiv Izraela – zamenjuju staro primirje; Međunarodni olimpijski komitet (MOK) kao naddržavni organ pokazao se najzagonetnijim; prolazne ekonomske koristi opravdavaju ogromnu javnu potrošnju; ograničenja nametnuta u ime bezbednosti sužavaju slobodu; patriotski uzvici komentatora poništavaju svaki duh bratstva među narodima...
Ali kakvo mišljenje zauzeti o tome iz ugla samog sporta? Zar ne treba da se sa Olimpijskim igrama razlegne jedan ciklus vrlina, slaveći fizičku aktivnost? Svakako da one predstavljaju jedinstven trenutak za plasirane takmičare. Treba poštovati njihovo požrtvovanje i potencijalno dostizanje najvišeg nivoa. Njihova živost nakon pobede biće utoliko manje lažna zato što će im svaka osvojena medalja doneti prihod. Da li se još uvek uvažava vrednost primera, s obzirom na to da rasplamsavanje suparništva samo nagoni na preterivanje? Moglu li Veliki međunarodni sportski događaji da izazovu sportski entuzijazam i pozitivne uticaje na javno dobro?
„Olimpijske igre uneće neviđeno ushićenje u život naših sugrađana“, govori ministarka sporta Ameli Udea-Kastera u specijalnom izdanju novina Parizien (18. januar 2024). Tako je podržala ideju o uzornosti i širenju međunarodnih sportskih događaja, promovišući fizičku i sportsku aktivnost kao veliki nacionalni cilj za 2024. godinu. Nekoliko poznatih ličnosti (Tjeri Anri, Mari-Žoze Perek, Ameli Morezmo, Didije Dešan) pružaju svoju pomoć ovoj PR kampanji koja podstiče ljude da se kreću najmanje trideset minuta dnevno. „Organizacijom Olimpijskih i Paraolimpijskih igara“, kako nas uverava Udea-Kastera, „imamo jedinstvenu mogućnost da u Francuskoj izgradimo sportsku naciju kakvoj se nadamo. Ovo okupljanje će takođe biti prilika bez premca da sport i njegove prednosti budu usađeni u srce našeg društva.“
Sedeći način života dovodi čovečanstvo do još uvek potcenjene antropološke prekretnice. Gojaznost sada pogađa više od milijardu ljudi širom sveta: 42% muškaraca u Sjedinjenim Državama, skoro 50% u Peruu, 40% u Rumuniji i više od 80% žena na određenim ostrvima na Pacifiku. Opasnost koju predstavlja fizička neaktivnost postaje glavna briga javnog zdravlja. Međutim, međunarodno istraživanje koje je ovo utvrdilo zaključuje da je „većina napora uloženih u prevenciju gojaznosti usredsređena na pojedinačno ponašanje ili na izolovane promene u već ustaljenom prehrambenom okruženju. Ovi napori imali su slab uticaj na prevenciju gojaznosti delom zato što zdrave namirnice, učešće u sportu i drugi načini aktivnog života nisu pristupačni ili priuštivi finansijski zavisnim osobama ili osobama sa niskim primanjima.“.
Zdravstvene prednosti vežbanja su neosporive. Svi organi, uključujući i mozak, imaju korist od toga, i to u svim uzrastima. Vežbanje je ključno za prevenciju i lečenje bolesti. „Stoga je podsticanje bavljenja fizičkim aktivnostima glavni činilac u sprečavanju povećanja incidence hroničnih patologija i njihovih posledica“, ističe grupa stručnjaka koja preporučuje svoj recept „za svaki stadijum patologije“. Međutim, u Francuskoj je 47% žena i 29% muškaraca fizički neaktivno, a 73% mladih od 11 do 17 godina ne ispunjava date preporuke. Domaćin ovogodišnjih Olimpijskih igara nalazi se na 119. mestu (od 140) u svrstavanju prema aktivnosti adolescenata.
Ideja da bi petnaest dana napete zabave moglo uticati na ponašanje pojedinca potpuna je iluzija. Brojni radovi fokusirali su se na „nasleđe“ Olimpijskih igara (...)
