U kom trenutku izlazi na videlo protivrečnost između mera preduzetih u borbi protiv pandemije kovida-19 i poštovanja osnovnih sloboda? S pojavom zdravstvene propusnice možda se bližimo toj tački bez povratka. Ubuduće, za mnogobrojne svakodnevne aktivnosti kao što su odlazak u restoran ili bistro, putovanje vozom, gledanje filma, obavljanje kupovine u velikim tržnim centrima, posetu bliskoj osobi u bolnici, odlazak na koncert ili u pozorište... svako treba da prikaže čuveni „kju ar kod“ kojim potvrđuje svoj vakcinalni ili serološki status. Shodno tome, osobe zadužene za proveru zdravstvene propusnice (od vlasnika bara do zaposlenog u bioskopu) mogu da saznaju identitet ali i datum rođenja svih posetilaca. Ovo bi moglo izgledati bezazleno, ali u stvarnosti predstavlja novu ogrebotinu na već dobro oštećenoj slici anonimnosti. Tehnološki uređaji na koje smo se toliko navikli da na njih više i ne obraćamo pažnju, poslednjih godina olakšavaju sve veći nadzor. Ko bi mogao da tvrdi da podatke iz zdravstvene propusnice neće moći da iskoriste službe policije?
Uprkos različitostima, upravo to osećanje nagrižene, pa i sputane, slobode, ujedinjuje stotine hiljada demonstranata koji od 17. jula 2021. godine osporavaju proširenje primene zdravstvene propusnice predviđeno zakonom od 5. avgusta. Uzrok njihovom besu je zapanjujuće poricanje izvršne vlasti. Ova mera uvodi se u zakon skoro krišom, vladinim amandmanom predstavljenim 3. maja 2021. godine prilikom rasprave o nacrtu zakona „o upravljanju izlaskom iz zdravstvene krize“ koji je nekoliko dana ranije predao premijer Žan Kasteks. Usvojeno obrazloženje zvuči zanimljivo: primena zdravstvene propusnice „može postati deo građanskog postupka za jačanje pravne sposobnosti i moći pojedinaca (empowerment) da deluju suočeni sa epidemijom “. No, zakon joj ograničava upotrebu na „velika okupljanja “, a vlada tad obećava da „njena primena ne može biti proširena na svakodnevne aktivnosti poput odlaska u kupovinu, na posao ili, pak, da ne navodimo samo ovakve primere, odlaska u neku javnu službu “. Neće proteći ni dva meseca a vlada je ovo porekla...
Pojam empowerment navodi na pomisao da bi taj novi pravni i tehnološki artefakt dao moć građanima. Analiza odgovora vlade na zdravstvenu krizu od 20. marta 2020. godine ukazuje upravo na suprotno: slobode su poništene. Ustavni savet je, uostalom, ustanovio da zdravstvena propusnica, kao i pre nje potvrda o izlasku u izuzetnim slučajevima, koja je od pre osamnaest meseci bila na snazi tokom svakog zatvaranja i policijskog časa u zemlji, povređuje slobodu kretanja. Članovi Ustavnog saveta, „mudraci“, ipak su procenili da su ove povrede opravdane i, dakle, u skladu sa Ustavom. Dodate su dugoj listi takozvanih „izuzetnih“ mera koje već dvadeset godina proširuju ovlaštenja policije i oko naroda tkaju ludačku košulju stalnog nadgledanja i kontrole.
Sa zdravstvenom krizom, Francuska je dospela u razdoblje bez presedana tokom kojeg je policija bez ikakvog povoda mogla da proverava ljude. Nismo dovoljno podvukli dubinu tog razvoja. Da bi proverio nečiji identitet, policajac ili žandar zapravo treba da utvrdi sumnjivo ponašanje dotične osobe za koju se pretpostavlja da je počinila neki prestup. Ako su zakoni Paskva iz 1993. godine u pojedinim slučajevima, uz saglasnost državnog javnog tužioca, dozvoljavali da se provere vrše bez povoda, one su bile ograničene na određeno vreme i prostor. U odnosu na taj pravni okvir — koji nije toliko strog i na čijem su (...)
