Politika u Austriji? Odmah pomislimo na snagu konzervativne struje, na uticaj katoličke crkve i na nedovoljnu denacifikaciju. Međutim, od 1890. pa sve do dolaska austrofašista na vlast 1934. u ovoj zemlji se razvija jedan od najoriginalnijih marksističkih pravaca tog doba koji se direktno pozabavio pitanjem nacionalizma i „nacionalnog identiteta“. Beč, austrijsku prestonicu, ne čini samo habzburška dinastija – on je dugo bio sedište nekih od najmoćnijih radničkih partija na svetu.
Godine 1907, na inicijativu Austrijske socijaldemokratske partije (SDAP). pojavio se novi teorijski časopis Der Kampf (Borba). Ova „socijaldemokratija“ nimalo ne liči na ono što se danas naziva tim imenom: proizašla iz revolucionarnih ideala iz 1848, ovaj pravac je ukorenjen u radničkoj klasi i teži kraju kapitalizma. Mladi aktivista Oto Bauer, Jevrejin iz austrijsko-češke zajednice, imaće ključnu ulogu u ovom pokretu. Veliko Austrougarsko carstvo se s početka 20. veka sastoji od brojnih nacija, a Česi predstavljaju jednu od značajnijih manjina. Idući stopama još jednog socijaldemokrate Karla Renera (budućeg kancelara Austrije od 1918. do 1945), Bauer smatra da treba razmišljati o pitanju nacije sa marksističkog stanovišta. Te iste 1907. godine on objavljuje Pitanje nacionalnosti . Pošto je konstatovao preplitanje brojnih nacionalnosti na jednom mestu, predložio je model „lične autonomije“, koja bi omogućila svakome da ostvari svoja prava gde god da se nađe u carstvu: svi ljudi, gde god da su, treba da imaju ista kulturna prava koja prepoznaje nadnacionalna struktura. Ova smela teorija pokreće raspravu o tome šta je to nacija sa socijalističkog stanovišta. Da li još uvek možemo poštovati pravo naroda na samoopredeljenje? Brojni internacionalisti smatraju da se iz uživanja ovog prava može stvoriti mnogo državica i mikronacionalizama – i tako zastupaju stvaranje velikih teritorijalnih entiteta. Osim toga, pošto nisu preciznim konturama definisali šta je nacija, Austrijanci izazivaju kritike ruskih socijaldemokrata, najčešće iz pera izvesnog Josifa Staljina (tada prilično nepoznatog).
Osim nacionalnih pitanja, mnogi teoretičari daju veliki doprinos, te pojava neologizma austromarksizam ukazuje na to da Austrijanci stvaraju svojstvenu školu mišljenja. Rudolf Hilferding objavljuje 1910. Finansijski kapital, značajno delo koje se direktno bavi pitanjem finansiranja kapitalizma i njegovim posledicama. Lenjin svoja razmišljanja o imperijalizmu zasniva na ovom delu. Istovremeno, Žan Žores je pažljivo iščitavao ovaj rad dok je pripremao svoj izveštaj o imperijalizmu koji je trebalo da predstavi u avgustu 1914. na kongresu Socijalističke internacionale.
Međutim, Žores je ubijen 31. jula, a Bečki kongres nije mogao biti održan. Rat je razorio velike nade internacionalnog socijalizma. Četiri godine kasnije, velika carstva nestaju sa karte Evrope. Austrija je svedena na veličinu francuskog regiona. Dana 12. novembra 1918, u Beču se proglašava Austrijska Republika. Austromarksisti su se pre rata nadali da će demokratizovati Habzburško carstvo, da će ga pretvoriti u veliku centralno-evropsku republiku – težili su nekoj vrsti socijalističke Mitelevrope. Sada je to postalo nemoguće. Socijaldemokrate jedno vreme žele da se pridruže Berlinu, sanjaju o velikoj demokratskoj Republici Nemačkoj, vraćaju se svojim revolucionarnim planovima iz 1848. godine. Ali su saveznici, a najviše Francuska, nametnuli Austriji uske teritorijalne granice.
Ni pitanje (...)
