Maj 2023

Francuski predsednik Emanuel Makron godinama je zagovornik „evropskog suvereniteta” nedesfinisanih okvira. Rat u Ukrajini mogao bi da ide u prilog ovoj ideji, jer Brisel po prvi put u svojoj istoriji vojno podržava zemlju koja nije članica Unije. Ali kakva je korist od toga ako Briselov strateški kompas uvek pokazuje isti pravac kao Vašington?→

Posle Prvog svetskog rata, u Beču se trajno nastanila ideologija znana kao austromarksizam. Ovaj pokret se nije oslanjao ni na sovjetski režim, ni na nemačku socijaldemokratiju, već je kroz svojstveno razmišljanje o poreskom sistemu, stanovanju i kulturi razvijao svoju socijalnu politiku. Njihovo delovanje će kasnije uticati na jedan deo francuske Socijalističke partije→

Aneksija okupiranih oblasti, nuklearna pretnja, delimična mobilizacija: suočena s ukrajinskim kontraofanzivama naoružanim oružjem sa Zapada, Rusija eskalira sukob. Naizgled saveznice, neke države Evropske unije u praksi sprovode stari projekat: pričvršćivanje Ukrajine za Zapad i njeno pretvaranje u laboratoriju za seobu industrije u susedstvo→

Prvog maja 2003. godine, američki predsednik Džordž V. Buš objavio je – pogrešno – da su njegove trupe uspešno okončale svoju „misiju“ u Iraku. Pa ipak, makar u jednom pogledu, SAD uistinu jesu odnele pobedu. Na njihovu agresiju nije se reagovalo uvođenjem sankcija, a njeni zagovornici (uključujući i novinare) na polju međunarodnih odnosa nastavljaju da favorizuju rat→

Ko će pobediti u svetskoj borbi algoritama i „pametnih“ mašina? Sjedinjene Države ili Kina? Iza tih pitanja se krije daleko prozaičnija stvarnost. Brojnim preduzećima Silicijumske doline je to prilika da se dočepaju desetina milijardi dolara javnih subvencija makar i preuveličali sukob sa Pekingom. Snažan lobing i sećanje na davnašnje neprijateljstvo između blokova: geopolitika veštačke inteligencije je takođe i unosan posao→