Obadžana, država Kogi, u srcu Nigerije. Noć pada: svetla cementare se pale. Na nekoliko koraka od ograde s bodljikavom žicom i osmatračnicama, gradić tone u mrak. Dva sveta koja razdvaja put krcat teretnjacima. „Iako zarađuje ogroman profit od našeg grada“, objašnjava Godvin Agada, mehaničar koji već dvadeset godina radi u ovom selu s limenim krovovima, „naš komšija skoro ništa nije učinio za nas. Ovde se voda više ne može piti i sve je više obolelih od astme. Tačno je da su nam iskopali dva bunara, ali mi gutamo prašinu. Tako da mi još čekamo taj napredak koji nam je Dangote obećao“.
Afrički narodi su često ozlojeđeni na zapadne i kineske multinacionalne kompanije, ali stanovnici Kogija su usmerili svoju netrpeljivost ka stubu nacionalne panafričke ekonomije. Dangote Cement Plc, osnovan 1977, ima najveću tržišnu kapitalizaciju u Nigeriji, a njegov godišnji obrt iznosi dve milijarde dolara. Proizvodnja cementa je osnovna aktivnost konglomerata na čijem čelu se nalazi nigerijski preduzetnik i filantrop Aliko Dangote, 65 godina, najbogatiji čovek Afrike i 136. na listi svetskih bogataša sa svojih 19,6 milijardi dolara u januaru 2023, kako tvrdi Blumbergov indeks milijardera. Takozvani „princ iz Kanoa“, rodnog velegrada sa severa zemlje, upravlja grupom kompanija iz različitih sektora: od prehrambenog (brašno, so, testenine, pića i ambalaža), preko upravljanja lukama do nekretnina, a uskoro će se uključiti i u naftne proizvode. Ali cement – „sivo zlato“ – i dalje čini više od 85 odsto njegovih ličnih prihoda.
„Mladi Afrikanci sanjaju da proizvode cement“
Cementara u Obajani, jedno od tri postrojenja u Nigeriji u vlasništvu milijardera, najveća je na kontinentu. Država Kogi ju je ustupila zajedno sa krečnjačkim kamenolomima 2003. Renovirana i ponovo otvorena 2008, bivše državno preduzeće sadrži pet proizvodnih linija na ovom lokalitetu. Svetska banka i Evropska investiciona banka (EIB) finansirale su jedan deo – kroz kredit od 220 miliona dolara – modernizaciju i povećanje ove fabrike koju opslužuje flota od hiljadu kamiona s prikolicama ili poluprikolicama. Iz lavirinta u kom se prepliću cevi, dimnjaci, peći i skladišta i koji pokriva četiri i po hektara površine izlazi do 13,25 miliona tona građevinskog materijala godišnje, što je oko petina ukupne proizvodnje grupe Dangote, koja je prisutna u deset afričkih zemalja – od Senegala do Južnoafričke Republike.
Novi gradovi, klimatizovani stanovi za višu srednju klasu, višespratnice zidane od čvrstih materijala namenjene stanovnicima novih predgrađa velikih metropola, luke, mostovi, brane: prosečni godišnji rast afričkog tržišta cementa iznosi 5% od početka 21. veka. Potražnja za „sivim zlatom“ je u Nigeriji odskočila za 40% od septembra 2020. do aprila 2021. A već je između 2000. i 2009. narasla 40%. Uprkos ekonomskoj krizi usled koronavirusa i posledica rata u Ukrajini, budućnost je i dalje obećavajuća. Potrebe su i dalje manje od potreba u drugim delovima sveta, kao na primer u Aziji: dok je u Nigeriji potreban 121 kg po osobi, svetski prosek je 513. Zahvaljujući vertikalnoj integraciji i zbirnom efektu (a ne zaboravimo i to da je cena cementa gotovo duplo veća nego na svetskom tržištu), toliko su nabujali bogatstvo i status panafričke ikone Alika Dangotea da je bio jedan od predsednika 44. foruma u Davosu 2014.
„Dangote inspiriše Afrikance“, naglašava urbanistkinja i geografkinja Armel Šoplen sa Ženevskog univerziteta. „Njegovo bogatstvo, porodica i uspeh nameću poštovanje i divljenje, ali i izazivaju zavist i ljubomoru. Mladi Afrikanci danas žele da postanu fudbaleri ili... proizvođači cementa. On je oličenje uspeha, oterao je u zaborav lik diplomiranog intelektualca koji je vladao 80-ih godina“. Vidljiv simbol tog uspeha su naslagani džakovi cementa 3X od 50 kg sa magnatovim imenom koji se nižu niz gradski koridor između Lagosa i Akre u Gani. „Dangote metoda“ i njegovih „sedam stubova održivog razvoja“, koji se vrte u izveštajima njegove multinacionalne kompanije, sakupljaju nagrade preduzetničkog sveta: Dangote Cement je ponovo dobio nagradu za održivost, preduzetništvo i društvenu odgovornost prilikom dodele 16. afričke nagrade za održivost, preduzetništvo i društvenu odgovornost (Sustainability, Enterpreneurship and Responsability Awards). Milijarder voli da podseća kako se njegova multinacionalna kompanija „trudi da usaglasi prakse iz oblasti životne sredine, društva i upravljanja (ESG) sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija “. Ali u državi Kogi ovakvi govori se ne poklapaju sa zabrinjavajućom društvenom stvarnošću.
U sredu 5. oktobra 2022, rano izjutra, na poziv guvernera Jahaja Bela, nekoliko stotina lica, među kojima su milicioneri državnog odreda Kogi State Vigilante, predstavnici lokalne uprave i stanovnici gradića Obadžane, među kojima je i Godvin Agada, sastaju se na ulazu u cementaru. Masa traži zatvaranje fabrike po sudskoj odluci koja je konstatovala nepravilnosti pri njenom preuzimanju. Posle napetog sučeljavanja s obezbeđenjem fabrike, demonstranti sprečavaju prolazak mešalica. Blokada je trajala 48 sati, kada je guverner grada Abudže odlučio da pošalje specijalne jedinice, stacionirane u Lokodži, prestonici države Kogi. Zahvaljujući njihovoj posebno silovitoj intervenciji, fabrika je ponovo otvorena. No, političko-sudska bitka nije još gotova, kako tvrdi princ Mustafa Audu, naslednik plemićke loze iz etničke grupe Igala. Ovaj četrdesetogodišnji biznismen, aktivista Progresivnog kongresa (APC), političke partije novog predsednika Bole Tinubua, sin je prvog demokratski izabranog guvernera države Kogi Abubakara Audua, osnivača državne cementare Obajane 1992. Radovi su prekinuti usled nameštenja vojnog guvernera pod diktaturom Sanija Abače, ali su se nastavili 1999. sa povratkom demokratije i guvernera Audua.
„U to vreme“, priča nam princ, „moj otac je pozajmio 12 miliona maraka (oko 6,5 miliona evra) od nemačkog saradnika u cilju sprovođenja istraživanja i studije izvodivosti, kada je potvrđeno da postoje bogata nalazišta krečnjaka. Tada je počeo da traži nigerijske partnere da zajedno razviju njegov najveći i njemu najdraži projekat“. Izabrao je gospodina Dangotea. U julu 2002. su potpisali i u februaru 2003. potvrdili sporazum prema kom je 90% akcija pripalo kompaniji, a 10% državi. „Nikada nije dolazilo u obzir da se svih 100% akcija da Dangote Cementu“, insistira princ. „Međutim, na neki misteriozan način, upravo se to desilo tokom mandata naslednika moga oca Ibrahima Idrisa, izabranog u aprilu 2003. ispred Narodne demokratske partije (PDP), stranke tadašnjeg predsednika Olueguna Obasandža“. Sudska bitka između države Kogi i Dangote Cementa trenutno se vodi pred Federalnim apelacionim sudom. Princ smatra da neće biti neizvesnosti: „Dangote će pobediti i guverner Belo će mu se pridružiti“, predviđa on. Ali ovaj spor će ostaviti traga jer „bez države Kogi (...)
