Iako je nijedna od centralnoazijskih zemalja nije zvanično osudila, ruska agresija na Ukrajinu izaziva nezadovoljstvo u regionu. Dojučerašnji garant bezbednosti, Moskva svedoči da njen monopol osporavaju druge sile, poput Sjedinjenih Država, koje se oporavljaju nakon debakla u Avganistanu. S druge strane, Estonija, Baltička država, članica NATO-a, predviđa invaziju ruske vojske na njenu teritoriju i preduzima ogromne napore u naoružavanju makar i po cenu većih društvenih i ekonomskih teškoća. U času kada se odnosi između Talina i Moskve zatežu, posebno zbog trgovinskih sankcija o kojima je odlučila krajnje atlantistička vlada Kaje Kalas, rusofona manjina u zemlji se drži po strani. Od ruske invazije na Ukrajinu, u Poljsku, još jednu državu koja je bila pod sovjetskim uticajem, slilo se više miliona izbeglica, od kojih su mnogi u njoj i ostali. U ovoj zemlji iz koje se ljudi iseljavaju, a dugo se u nju nisu doseljavali, novodošli imaju pristup tržištu rada i obrazovanju. Ali se poljski sistem prijema, za koji se smatralo da će biti privremen, u velikoj meri oslanja na gostoprimstvo civilnog društva i udruženja. Tog gostoprimstva ponestaje. Napokon, u evropskom horu podrške Ukrajini Mađarska peva svoj glas. Osudom ruske agresije premijer Viktor Orban brani svojevrstan kompromis s Moskvom. Ova posebnost, koja Mađarsku izdvaja od njenih suseda, mahom je posledica ideoloških i unutarpolitičkih razloga. Za mađarske nacionaliste, budućnost je na Istoku.
