Otkada se 2010. godine vratio na vlast, Viktor Orban brazda po periferiji Evropske unije, dižući pobunu protiv Brisela. Ponavljajući „Mi, Centralnoevropljani“ on pokušava da podstakne stanovništvo nekadašnjih tzv. narodnih demokratija da stane iza onoga što ga čini posebnim i ne dozvoli da mu se diktira kako će živeti. Mađarski premijer se duže od decenije zalaže i za diplomatiju „otvaranja prema Istoku“, koja ima za cilj da smanji tešku ekonomsku zavisnost te zemlje od Zapada, ali isto toliko i da se „oslobodi dogmi i ideologija koje preovlađuju u zapadnoj Evropi“. drugim rečima, da se oslobodi liberalne demokratije.
Nezainteresovanost Sjedinjenih Država za Centralnu Evropu dugo je bila božji dar za Orbana, koji njihove rivale – Kinu i Rusiju – vidi kao državne modele koje treba slediti kako bi Mađarsku učinio konkurentnijom nacijom u globalizovanom svetu. Ulazak ruskih trupa u Ukrajinu 24. februara izmešao je karte. Evropska unija zbija redove, pod okriljem Vašingtona i u ime odbrane liberalne demokratije od koje je mađarski suverenistički lider želeo da se otcepi.
„Već po navici znamo da, ko god pobedi, mi plaćamo cenu“, upozorio je Orban 15. marta tokom proslave rata za nezavisnost protiv Habzburga (koji su ruske trupe ugušile, baš kao i ustanak u Budimpešti 1956. godine). „Centralna Evropa samo je šahovska tabla na kojoj igraju velike sile, za koje je Mađarska tek jedan od pijuna (…) Ukoliko njihovi ciljevi budu tako zahtevali, a mi ne budemo dovoljno snažni, mogu oni i nas da žrtvuju“, nastavio je. Istog dana, lideri Poljske, Češke i Slovenije otputovali su u Kijev da uvere predsednika Volodimira Zelenskog u „nedvosmislenu podršku“ Evropske unije Ukrajini. Orban, koji je od pobune protiv evropskih kvota za tražioce azila 2015. godine navikao da govori u ime Centralne Evrope, ostao je sam, na meti kritike čak i svojih poljskih saveznika iz ultrakonzervativne stranke Pravo i pravda (PiS).
Protivljenje tranzitu oružja
Mađarska je formalno zauzela stranu Zapada: u Savetu Evrope je glasala za uzastopne sankcije Rusiji, osudila je rusku agresiju, posebno tokom glasanja na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 2. marta 2022, i izjasnila se za očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine; dočekala je na stotine hiljada ukrajinskih izbeglica koje su prošle kroz njenu teritoriju; isporučila je hranu i gorivo u vrednosti od 50 miliona evra u ukrajinski region Zakarpatje. Konačno, Mađarska se nije bunila protiv toga na proleće rasporedi „multinacionalnu taktičku grupaciju“ Severnoatlantskog saveza (NATO) duž svoje granice s Ukrajinom, duge 137 kilometara. Međutim, u isto vreme, Orban je odbio da isporuči oružje Ukrajini i čak se zvanično usprotivio tranzitu oružja. On je već u aprilu pozvao na momentalni prekid vatre i mirovne pregovore, za razliku od ostalih članica Evropske unije koje su se kladile na vojnu pobedu Ukrajine. Orban je 10. septembra u Kočeu, iza zatvorenih vrata pred svojom strankom, tu mogućnost kategorički odbacio.
Rat je isplatio sve njegove napore da promeni kurs privrede nakon krize 2008–2009, koja je Mađarsku u potpunosti iscrpela. Premijer je u aprilu bez muke odneo pobedu na četvrtim parlamentarnim izborima zaredom (sa 54% glasova) obećavši da će ostati pri politici subvencionisanja energetike, započetoj 2013. godine. Ipak, sedam meseci kasnije, (...)
