„Bliski istok je danas mirniji nego što je bio u poslednjih dvadeset godina”. Kada je govorio 29. septembra na godišnjoj konferenciji sajta Atlantik (The Atlantic). savetnik za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država Džek Saliven, želeo je da u normalizaciji odnosa između Izraela i nekoliko arapskih zemalja vidi znak smirivanja u regionu. Da li je mirnije? Iste nedelje, došlo je do napada na granici Gaze, nakon čega je usledio sukob izraelskih bezbednosnih snaga sa Palestincima koji su došli da zahtevaju pravo na povratak na zemlju svojih predaka. Bio je to eho onih „Marševa povratka” iz 2018. i 2019. godine, tokom kojih je 220 demonstranata izgubilo živote pod mecima izraelskih snajperista.
Da li je zaista mirnije? 26. septembra, specijalni koordinator za mirovni proces na Bliskom istoku, Tor Venesland, obavestio je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da se nastavlja naseljavanje Zapadne obale i Istočnog Jerusalima, koje je sa stanovišta međunarodnog prava nelegalno. Sa druge strane, izveštaj koji je objavilo nekoliko izraelskih organizacija za ljudska prava krajem avgusta ukazuje na nastavak nasilja na okupiranim teritorijama: od 1. januara do kraja avgusta, ubijeno je 220 Palestinaca od strane Tel Aviva ili naseljenika. Sve ovo, čini se, ne zabrinjava previše gospodina Salivena. Na kraju krajeva, kako često kaže noukta („vic“) koji se često čuje u arapskom svetu, situacija na Bliskom istoku se smatra zabrinjavajućom samo kada Palestinci nisu jedini koji trpe nasilje.
„Mislim da Huvaru treba zbrisati”
Nedelju dana kasnije situacija se dramatično promenila. Iznenadni napad na Izrael 7. oktobra, nazvan „Potop Al-Akse” (Al-Aqsa), koji su izvele različite oružane palestinske organizacije, pod vođstvom Hamasa i njegovog vojnog ogranka, brigada Iz Al-Din Al-Kasam (Izz Al-Din Al-Qassam) ‒ uveo je region u doba velike neizvesnosti. Velik broj izraelskih žrtava (1400 mrtvih uključujući više stotina masakriranih civila), izazvao je snažnu traumu kod stanovnika Izraela, od kojih mnogi optužuju vladu Benjamina Netanjahua za katastrofu. Radikalni odgovor Tel Aviva bio je pokretanje operacije „Gvozdeni mač”, kampanje masovnih vazdušnih bombardovanja. Prema podacima do 23. oktobra, posledica ovakvih napada su oko 4.500 mrtvih i hiljade povređenih civila, što čini povratak na prethodnu situaciju vrlo neizvesnim.
Traženje objašnjenja ne znači opravdavanje: zašto su Hamas i njegovi saveznici pokrenuli ovaj napad iako su znali da će izazvati tako snažan odgovor koji će pogoditi civilno stanovništvo u enklavi? Jedan od glavnih razloga, po mišljenju Sofi Pomijer, koja se bavi ovom temom, je odgovor islamističke vlade na višegodišnju blokadu koja je još od 2007. godine nametnuta oblasti Gaze od strane Izraela, ali takođe i Egipta. Drugi razlog, po rečima šefa političkog biroa Hamasa je pogoršanje politike okupacije i kolonizacije, povećanje broja incidenata na prostoru ispred džamija, kao i neprestane provokacije Itamara Ben-Gvira, izraelskog ministra unutrašnje bezbednosti, koji je pooštrio uslove života u zatvorima za oko šest hiljada palestinskih zatvorenika.
Napad doseljenika na palestinsko selo Huvara na Zapadnoj obali 26. februara prošle godine veoma je uticao na Palestince u Gazi. Mnogi od njih su bili uvereni da je ekstremno desničarska vlada predvođena Netanjahuom odlučila da upotrebi silu kako bi proterala deo stanovnika sa tih teritorija. „Mislim da Huvaru treba zbrisati”‒ izjavio je izraelski ministar finansija, Bezalel Smotrič, dok se general izraelskih trupa na Zapadnoj obali, Jehuda Fuhs, nije ustručavao da ove incidente nazove „pogromom” usmerenim protiv Palestinaca. Nakon ovih događaja, znatno je porastao broj eshatoloških govora na palestinskim društvenim mrežama, a pojavile su se i uporne glasine da Tel Aviv priprema slanje dva miliona doseljenika kako bi preplavili palestinsko (…)
