Izbeglice
Od 2,2 miliona žitelja pojasa Gaze. skoro tri četvrtine (1,6 miliona) čine izbeglice, prema definiciji Ujedinjenih nacija : „osobe [i njihovi potomci] čije je prebivalište bila Palestina u junu 1946. i maju 1948. godine i koji su izgubili svoje domove“. Izglasana od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 11. decembra 1948. godine, Rezolucija 194 predviđa „pravo na povratak“: „Razložno je što je pre moguće dozvoliti izbeglicama koje žele da se vrate povratak svojim domovima i život u miru sa svojim susedima (…) Moraju se isplatiti nadoknade za imovinu onih koji odluče da se ne vrate svojim kućama.“ Ova rezolucija nikada nije sprovedena.
Intifada
Izraelski kamion je 8. decembra 1987. godine usmrtio četvoricu palestinskih radnika u blizini prelaza Erez, glavnog ulaza u pojas Gaze. Mnogi njihovi sunarodnici bili su uvereni da je u pitanju bio napad. Sledećeg dana, tokom sahrane, mladi su kamenovali vojnu osmatračnicu u izbegličkom kampu Džabalija. Bio je to početak „pobune kamenja“, prve Intifade, koja je zapalila sve okupirane teritorije. Dana 22. decembra 1987. godine, Rezolucija 605 Saveta bezbednosti snažno je osudila izraelsku praksu „kršenja prava palestinskog naroda“ i naglasila „hitnu potrebu da se postigne pravedno, trajno i mirno rešenje arapsko-izraelskog sukoba“. Ustanak je zaista okončan tek Sporazumom iz Osla 1993. godine.
Aparthejd
„Kada se na istoj teritoriji dvoje ljudi sudi u dva različita pravosudna sistema, to je stanje aparthejda (…) Izrael mora da odluči šta želi. Država bez granica nema svoje granice.“
Tamir Pardo, šef izraelske spoljne obaveštajne službe (Mosad) od 2011. do 2016. godine (Asošiejted pres, 6. septembar 2023).
Nenasilje
U martu 2018, sedamdeset godina nakon prisilnog egzodusa, palestinske izbeglice iz Gaze organizovale su „veliki marš“ tražeći ukidanje izraelske blokade i njihovo (...)
