Izraelci su nakon napada Hamasa osetili poriv za jedinstvom, uz mnoštvo izliva solidarnosti i međusobne pomoći. Politički lideri pokušali su da, izvan svojih ratnih izjava, diskretnim nastupom održe imidž u javnosti. Preživeli i porodice talaca zauzimali su izuzetno neprijateljski stav prema retkim ministrima, poslanicima i zvaničnicima koji bi im došli u posetu. Prošlo je pet dana pre nego što je premijer Benjamin Netanjahu proširio vladu, uključivši svog glavnog rivala, bivšeg načelnika Generalštaba, centristu Benjamina („Benija“) Ganca, i još četiri člana partije Nacionalno jedinstvo. Na to je pristao pod pritiskom javnosti koja nije želela da čeka kraj sukoba da bi ga pozvala na odgovornost, pa i zatražila njegovu ostavku. U novinama, pa i desničarskim, na televiziji, kao i na ulici, mnogi krivicu svaljuju na vladu koja je pokazala očiglednu nesposobnost pre, za vreme i nakon krvave ofanzive Hamasa.
Kritike se odnose kako na neuspeh obaveštajnih službi da preduprede napad, tako i na kašnjenje vojske u pružanju pomoći civilima koji su preživeli masakre, ne zaboravljajući na ćutanje zvaničnika povodom sudbina desetina talaca koje su otmičari odveli. Drugi prigovor je taj što mnogi Izraelci ne razumeju zašto ministarstva nastavljaju da rade po uobičajenoj rutini i radnom vremenu, uključujući i neradne subote, kada je mnogima potrebna pomoć. Zato je samo stanovništvo preduzelo inicijativu da preuzme odgovornost za zadatke koji bi trebalo da pripadaju državi, poput pružanja pomoći i utehe porodicama pogođenim masakrom.
Desnica i ekstremna desnica i dalje u igri
Glavna meta kritika je predsednik vlade, kome se na teret stavlja ogromna odgovornost za tragediju, budući da ništa nije predvideo, zanesen projektom pravne reforme koji, između ostalog, služi okončanju sudskih procesa koji se protiv njega vode. Ovaj slučaj polarizovao je društvo. Desetine hiljada Izraelaca protestovalo je svake subote od januara, dok su rezervisti odbijali da se pridruže svojim jedinicama. Netanjahuu se zamera i to što je bio uveren da Hamas neće smeti da izazove vojnu moć Izraela, već će se zadovoljiti zadržavanjem vlasti nad (...)
