„Koncentracioni logori su zabranjeni međunarodnim pravom, a oni koji ih uspostavljaju postaju zločinci protiv čovečnosti.“ Izjave prvog levičarskog predsednika Kolumbije, Gustava Petra, nisu prošle neprimećeno na platformi X (ranije poznatoj kao Tviter) devetog oktobra 2023. Dva dana ranije, on je istakao razliku u postupanju zapadnih sila prema „ruskoj okupaciji Ukrajine“ i „izraelskoj okupaciji Palestine“. U uvodnoj rečenici prvog saopštenja kolumbijske diplomatije objavljenog osmog oktobra u jutarnjim časovima, on je pozvao na „dijalog između Izraela i Palestine“. Kolumbija osuđuje zlodela Hamasa protiv izraelskih civila, ali ih ne naziva „teroristima“. Istovremeno osuđuje napade na palestinske civile.
Kada je izraelski ministar odbrane Joav Galant devetog oktobra najavio opsadu Gaze, objašnjavajući da se bori „protiv ljudskih životinja i da [postupa] shodno tome“, Petro je uzvratio: „Isto su i nacisti govorili za Jevreje. Demokratski narodi ne smeju da dozvole nacizmu da se ponovo uspostavi na međunarodnoj političkoj sceni. Izraelci i Palestinci su ljudska bića podložna međunarodnom pravu. Ovaj govor mržnje, ako se nastavi, može samo da dovede do holokausta.“ Izraelski ambasador u Bogoti, Gali Dagan, potom je Petru predložio da zajedno posete koncentracioni logor Aušvic.
„Već sam bio tamo (…) i sada isto to vidim u Gazi“, odgovorio mu je latinoamerički predsednik putem X-a. „Ako je potrebno da prekinemo odnose s Izraelom, onda ćemo ih prekinuti. Predsednik Kolumbije neće dozvoliti da ga vređaju“, reagovao je na protesnu notu koju je ambasadorke Kolumbije dobila od strane izraelskog ministarstva spoljnih poslova, koje je šefa kolumbijske države ocenilo kao „neprijateljskog“ i „antisemitu“ (X, 15. oktobar). Desetog novembra, usled intenziteta i obima masakra, nakon bombardovanja nekoliko bolnica u Gazi, Petro najavljuje da pravni timovi njegove vlade pripremaju tužbe protiv Izraela pred (...)
